Socijalna zaštita – pravo na podršku i dostojanstven život

Socijalna zaštita je pravo svakog čoveka kome je potrebna pomoć i podrška u svakodnevnom životu. Njena uloga je da osnaži pojedinca i porodicu, da pomogne u prevazilaženju teškoća i da spreči socijalnu isključenost i siromaštvo.

Svako ima pravo na usluge i materijalnu podršku za zadovoljenje osnovnih životnih potreba – bez obzira na državljanstvo ili status.

Zakon o socijalnoj zaštiti štiti ljudska prava i dostojanstvo svakog korisnika, zabranjuje diskriminaciju, uključujući i po osnovu invaliditeta, i podstiče da osoba ostane u svojoj lokalnoj zajednici uz odgovarajuću podršku.

Usluge socijalne zaštite obezbeđuju stručnu i individualizovanu pomoć, a svaki korisnik ima pravo na:

• jasne informacije,

• učešće u donošenju odluka,

• slobodan izbor usluge,

• poverljivost i privatnost,

• mogućnost žalbe i pritužbe.

🎥 Pogledajte video vodič: 

https://youtu.be/ZkBwFz084Kg

Vrste usluga socijalne zaštite

1. Procena i planiranje – izrada individualnog ili porodičnog plana podrške i mera pravne zaštite.
2. Dnevne usluge u zajednici – dnevni boravak, pomoć u kući, svratišta.
3. Podrška za samostalan život – stanovanje uz podršku, personalna asistencija, obuke za samostalan život.
4. Savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge – podrška porodicama u krizi, medijacija, SOS telefoni, psihosocijalna podrška i aktivizacija.
5. Usluge smeštaja – domovi, prihvatilišta, hraniteljske i srodničke porodice.

Posebno je važno naglasiti da zakon po prvi put obuhvata usluge koje omogućavaju punu socijalnu uključenost osoba sa invaliditetom, kao što su personalna asistencija i stanovanje uz podršku.

Ove usluge finansiraju država i lokalne samouprave, što znači da podrška mora biti dostupna svima koji ispunjavaju uslove.

Korisnici mogu biti:

• deca sa smetnjama u razvoju čijoj porodici je potrebna podrška,

• odrasli sa invaliditetom ili drugim preprekama koje utiču na njihovu samostalnost i kvalitet života.

Kako se koriste usluge socijalne zaštite

1. Podnošenje zahteva – lice ili porodica obraća se nadležnom centru za socijalni rad.

2. Prikupljanje dokumentacije – dostavljaju se lični i zdravstveni podaci, medicinska dokumentacija i opis životnih uslova.

3. Procena potreba – stručni radnik procenjuje situaciju, potrebe i sposobnosti osobe.

4. Izrada individualnog plana – određuje se vrsta, obim i cilj podrške.

5. Odobravanje i korišćenje usluge – centar odobrava uslugu, korisnik počinje da je koristi.

6. Praćenje sprovođenja plana – redovna procena rezultata i po potrebi izmene.

Zašto je ovaj postupak važan?

• Omogućava da se podrška prilagodi stvarnim potrebama svakog pojedinca.

• Garantuje jednak pristup svima koji ispunjavaju uslove.

• Omogućava osobi da ostane u svom domu i zajednici, uz najmanje ograničenja.

• Pruža pravnu i stručnu zaštitu, pravo na privatnost i pravo na žalbu.

Socijalna zaštita nije milostinja – to je zakonsko pravo na dostojanstven život, ravnopravnost i sigurnost, koje država mora obezbediti svakoj osobi kojoj je potrebno.

Realizaciju projekta “Vodič kroz prava osoba sa invaliditetom na srpskom znakovnom jeziku” pomogao je Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku demografiju i ravnopravnost polova Autonomne pokrajine Vojvodine

”Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku demografiju i ravnopravnost polova Autonomne pokrajine Vojvodine, koji je dodelio sredstva.